Grčka nacionalna manjina u Srbiji proslavila prvi put u istoriji svoju slavu

Nama su samo Srbi braća

Od Horgoša do Dragaša ima oko 15.000 Grka. Zajednica je do pre desetak godina stagnirala, ali se svest naglo probudila, pričaju, pa se više ne libe da se izjasne

Kad su iz grla desetinu prelepih Grkinjica potekle reči srpske himne, u sali hotela "Bristol" niko nije ostao ravnodušan. Horom katedre za neohelenistiku Filološkog fakulteta dirigovala je Ana, pevačica. Na zidu "ujedinjene" srpska i grčka zastava, stariji su, kao što je i red, zauzeli, stolice, a oni mlađi su se "muvali" okolo. "Kalispera", "dobro veče", čulo se na svakom koraku među pripadnicima grčke nacionalne manjine u Beogradu, koja je preksinoć, prvi put u istoriji, slavila slavu Svetog velikomučenika Dimitrija Solunskog Mirotočivog.

Među najstarijima bile su dve prijateljice.
- Zovi onog konobara, da pojedemo nešto, ja ću se napiti od ovog pića! - "naručuje" drugarici Divna Đorđević, od majke Grkinje.

- Moja majka, Jelena Piraino je sa Krfa, tu je upoznala mog oca Milivoja. On je prešao Albaniju i nosilac je Albanske spomenice. Bio je ekonom, ali nije znao jezik, pa je molio nekog konzula da mu nađe prevodioca. I konzul ga je našao! Bila je to moja mama. Ostalo je istorija! Tata je naučio francuski za tri meseca, jer je bio zaljubljen! Živeli su u Beogradu, gde sam i ja rođena. Na Krfu sam bila dva puta. Tamo su živele mamine sestre - priča baka Divna.

Ana Rukovski je, kaže, dugo u Beogradu. Na naše insistiranje da precizira, oteže...
- Pa, nekih... 40 godina! - priznaje. - Muž mi je iz Egejske Makedonije, živeli smo u Zagrebu, pa kad su deca porasla, rešili smo da se preselimo malo bliže jugu i došli u Beograd. Dok su moji roditelji bili živi, češće sam putovala u Grčku, sad malo ređe. Imam grčko državljanstvo, pola grčki, pola srpski, onda sam i jedno i drugo! Ja sam i Grkinja i Srpkinja. Moj unuk živi ovde, radi kao prevodilac za grčki - priča baka Ana.

Tačno sa suprotne strane sale sedeo je Aleksandros Vulbuđis sa drugarom. Konobar za ova dva "mladića" donosi poslužavnik sa ćevapima.
- Da, da, ja sam "dečko", od 88 godina! U Beogradu sam već 62 godine. Bila su takva vremena, ja politički emigrant, pa sam promenio ime u Aleksandar Bolbođevski. Bio sam oženjen Srpkinjom, umrla je, nažalost, ali imamo mnogo dobrog sina i dve unuke. U Solunu imam još jednog sina. Mnogo sam zadovoljan! Bio sam radnik, više od trideset godina sam bio trgovački putnik. Nisam pio, nisam pušio, ni krao, ni bio u zatvoru - priča Aleksandros. - Nama su samo Srbi braća! - smatra deka Aleksandar i iz gomile slika bira u novčaniku fotografiju praunučice koju je doneo da se diči.

Vasiliosov deda Janis imao je dvoje dece. Evangelos se potom oženio Zoricom i iz tog braka rodio se Vasilios E. Provelegios, mlađani predsednik Nacionalnog saveta grčke nacionalne manjine.
- Deda je, 1942. godine, doveden kao ratni zarobljenik u logor "Trepča". Posle oslobođenja, ostao je na Kosmetu i oženio se. Ja sam rođen u Kosovskoj Mitrovici, a pre deset godina preselili smo se u Beograd - kaže "Vasa".

Tačan broj Grka u Beogradu se ne zna, ali ih u Srbiji ima oko 15.000. Zajednica je do pre desetak godina stagnirala, ali se svest naglo probudila, pričaju nam Grci, pa se više ne libe da se izjasne.
- Dosta Grka je za vreme SFRJ promenilo ime i prezime i dodavalo "ski" i "ev". Tako su imali neke povlastice i lakše im je bilo da "idu" kroz život - objašnjava Provelegios.

Nikada nije razmišljao o tome da se "skroz" preseli u Grčku, jer mu se u Beogradu sviđa.
- Tri meseca godišnje sam na Halkidikiju, zimi sam na Kopaoniku - objašnjava Vasilios.

On navodi primer poznatih Grka, Alkibiada Nušasa, alijas Branislava Nušića ili Vere Jeftimijades, legende jugoslovenskog mačevanja.
- Ovo je prilika da zajedno proslavimo i podelimo, kao i uvek, tugu i radost - reče preksinoć Hristos Panagopulos, ambasador Grčke u Beogradu pozdravljajući prisutne među kojima nije bilo mnogo najavljenih gostiju. Ali, primetili smo glumca Slobodana-Bodu Ninkovića.

- Bogato prisustvo Grčke u Srbiji predstavlja najbolji most na kome smo čvrsto izgradili srpsko-grčko prijateljstvo... Hvala! - reče Hristos na kraju na srpskom.

Grci su, u proseku, teški 81 kilogram, Grkinje su u proseku visoke 160 centimetara, broj popušenih cigareta, godišnje, po stanovniku je više od 3.000. U Srbiji ima oko 150 mešovitih grčko-srpskih i grčkih kompanija.

MALI, AL' JAKI!