Grčka nacionalna manjina u Srbiji proslavila prvi put u istoriji svoju slavu
Nama su samo Srbi braća
Od Horgoa do Dragaa ima oko 15.000 Grka. Zajednica je do pre desetak godina stagnirala, ali se svest naglo probudila, pričaju, pa se vie ne libe da se izjasne
Kad su iz grla desetinu prelepih Grkinjica potekle reči srpske himne, u sali hotela "Bristol" niko nije ostao ravnoduan. Horom katedre za neohelenistiku Filolokog fakulteta dirigovala je Ana, pevačica. Na zidu "ujedinjene" srpska i grčka zastava, stariji su, kao to je i red, zauzeli, stolice, a oni mlađi su se "muvali" okolo. "Kalispera", "dobro veče", čulo se na svakom koraku među pripadnicima grčke nacionalne manjine u Beogradu, koja je preksinoć, prvi put u istoriji, slavila slavu Svetog velikomučenika Dimitrija Solunskog Mirotočivog.
Među najstarijima bile su dve prijateljice.
- Zovi onog konobara, da pojedemo neto, ja ću se napiti od ovog pića! - "naručuje" drugarici Divna Đorđević, od majke Grkinje.
- Moja majka, Jelena Piraino je sa Krfa, tu je upoznala mog oca Milivoja. On je preao Albaniju i nosilac je Albanske spomenice. Bio je ekonom, ali nije znao jezik, pa je molio nekog konzula da mu nađe prevodioca. I konzul ga je naao! Bila je to moja mama. Ostalo je istorija! Tata je naučio francuski za tri meseca, jer je bio zaljubljen! iveli su u Beogradu, gde sam i ja rođena. Na Krfu sam bila dva puta. Tamo su ivele mamine sestre - priča baka Divna.
Ana Rukovski je, kae, dugo u Beogradu. Na nae insistiranje da precizira, otee...
- Pa, nekih... 40 godina! - priznaje. - Mu mi je iz Egejske Makedonije, iveli smo u Zagrebu, pa kad su deca porasla, reili smo da se preselimo malo blie jugu i doli u Beograd. Dok su moji roditelji bili ivi, čeće sam putovala u Grčku, sad malo ređe. Imam grčko dravljanstvo, pola grčki, pola srpski, onda sam i jedno i drugo! Ja sam i Grkinja i Srpkinja. Moj unuk ivi ovde, radi kao prevodilac za grčki - priča baka Ana.
Tačno sa suprotne strane sale sedeo je Aleksandros Vulbuđis sa drugarom. Konobar za ova dva "mladića" donosi posluavnik sa ćevapima.
- Da, da, ja sam "dečko", od 88 godina! U Beogradu sam već 62 godine. Bila su takva vremena, ja politički emigrant, pa sam promenio ime u Aleksandar Bolbođevski. Bio sam oenjen Srpkinjom, umrla je, naalost, ali imamo mnogo dobrog sina i dve unuke. U Solunu imam jo jednog sina. Mnogo sam zadovoljan! Bio sam radnik, vie od trideset godina sam bio trgovački putnik. Nisam pio, nisam puio, ni krao, ni bio u zatvoru - priča Aleksandros. - Nama su samo Srbi braća! - smatra deka Aleksandar i iz gomile slika bira u novčaniku fotografiju praunučice koju je doneo da se diči.
Vasiliosov deda Janis imao je dvoje dece. Evangelos se potom oenio Zoricom i iz tog braka rodio se Vasilios E. Provelegios, mlađani predsednik Nacionalnog saveta grčke nacionalne manjine.
- Deda je, 1942. godine, doveden kao ratni zarobljenik u logor "Trepča". Posle oslobođenja, ostao je na Kosmetu i oenio se. Ja sam rođen u Kosovskoj Mitrovici, a pre deset godina preselili smo se u Beograd - kae "Vasa".
Tačan broj Grka u Beogradu se ne zna, ali ih u Srbiji ima oko 15.000. Zajednica je do pre desetak godina stagnirala, ali se svest naglo probudila, pričaju nam Grci, pa se vie ne libe da se izjasne.
- Dosta Grka je za vreme SFRJ promenilo ime i prezime i dodavalo "ski" i "ev". Tako su imali neke povlastice i lake im je bilo da "idu" kroz ivot - objanjava Provelegios.
Nikada nije razmiljao o tome da se "skroz" preseli u Grčku, jer mu se u Beogradu sviđa.
- Tri meseca godinje sam na Halkidikiju, zimi sam na Kopaoniku - objanjava Vasilios.
On navodi primer poznatih Grka, Alkibiada Nuasa, alijas Branislava Nuića ili Vere Jeftimijades, legende jugoslovenskog mačevanja.
- Ovo je prilika da zajedno proslavimo i podelimo, kao i uvek, tugu i radost - reče preksinoć Hristos Panagopulos, ambasador Grčke u Beogradu pozdravljajući prisutne među kojima nije bilo mnogo najavljenih gostiju. Ali, primetili smo glumca Slobodana-Bodu Ninkovića.
- Bogato prisustvo Grčke u Srbiji predstavlja najbolji most na kome smo čvrsto izgradili srpsko-grčko prijateljstvo... Hvala! - reče Hristos na kraju na srpskom.
Grci su, u proseku, teki 81 kilogram, Grkinje su u proseku visoke 160 centimetara, broj popuenih cigareta, godinje, po stanovniku je vie od 3.000. U Srbiji ima oko 150 meovitih grčko-srpskih i grčkih kompanija.
MALI, AL' JAKI!
Grčka nacionalna manjina je jedina u Srbiji koja nema problema. Svi im, kau, izlaze u susret. Jedino kada bi jo reili problem udomljavanja Udruenja Grka u Srbiji "Rige od Fere". Nemaju crkvu, zasada, ali imaju popa, koji svake nedelje slui liturgiju u crkvi Bogoslovskog fakulteta. Ne ele da budu nametljivi, jer reenje crkvenih pitanja treba da dođe, smatraju, uz blagoslov Patrijarha Pavla. Vasilios kae da nikada nije imao problema zbog toga to je Grk, a i zato bi? U Kosovskoj Mitrovici, malom mestu, svi su, kae, znali na koga se misli kad se kae Grk. Vie je, priča, imao vajde nego to je bilo negativnih iskustava.